Više nego velikodušna priroda u svojoj lepoti, okružila je Matarušku Banju sa tri mistične planine: Troglav (1.177 metara nadmorske visine), Čemerno (1.597 metara nadmorske visine), i Stolovi (1.375 metara nadmorske visine). Sa juga i istoka je okružuju Stolovi.

Planina Stolovi

Stolovi su osim po vekovnim šumama, prelepim proplancima i belim mirisnim narcisima, poznati po jednoj nesvakidašnjoj atrakciji – krdu poludivljih konja koje vec pola stoleća obitava u ovom zemaljskom raju. Iako svaki konj ima svog vlasnika, svaki pokušaj njihovog odvođenja i odvajanja od krda i planine predstavlja nemoguću misiju. Lepše im je na planiskim visovima, prostranim četinarskim i brezovim šumama, prostranim livadama prekrivenim bujnom sočnom hranom, nego u torovima i toplim štalama. Plemenita bića, već više od jedne decenije, na ovoj planini predvodi pastuv Moro. Zajedno sa njim djivlji konji na Stolovima su simbol ove planine koja iz godine u godinu privlači sve vise zaljubljenika u prirodu i životinje. Konji na Stolovima su pitomi i neretko prilaze planinarima, guraju ih njuškom, grickaju za rukave i rance, rodjeni pozeri za slikanje, sve to u potrazi za slasnim zalogajem, kockom šećera… Ova lepotica medju planinama ukrašena je livadama divljih narcisa, koji su ujedno bili inspiracija za manifestaciju koja se na Stolovima održava svake godine u maju “Narcisima u pohode”.To je republička planinarska akcija i jedna od najstarijih i najmasovnijih ove vrste u Srbiji. Planinari tokom ovog uspona najkraćim putem od podnožja do najvišeg vrha (koji se na nekim kartama naziva Kamarište a na nekim Usovica) treba da savladaju preko hiljadu metara uspona na skoro jedanaest kilometara, mada ljubitelji prirode i avanture to i ne osete usled panoramske lepote Kraljeva, a usled lepog vremena i Čačka i još jednog banjskog dragulja Vrnjačke Banje.
Sa istoka joj je granica reka Ribnica, a sa južne Brezanska reka koja se uliva u Ibar i odvaja Stolove od Studene planine. Obronci Stolova na severu dosežu do manastira Žiče. Iako je okružena mnogobrojnim rekama planina je skoro gola sa nešto malo bukovih i hrastovih šuma. Pretpostavlja se da su šume iskrčene još u srednjem veku jer je šira okolina Kopaonika bila značajan rudarski centar nemanjićke Srbije. Са ње се у свим правцима разилазе притоке поменутих река, које су дубоким долинама рашчланиле планину на дугачке гребене и косе и дале јој у целини звездаст облик. Najviši vrh Stolova je Kamarište (1375 m). Drugi po visini je vrh Čiker (1325 m).

Kamena šuma

Takođe, treba napomenuti da se na prostoru oko 15 ha prostire kamena šuma, posebno prirodno blago naše zemlje. Kamena šuma zapravo predstavlja naslage i ostatke kalcifikovanog drveta iz doba paleolita pri čemu neke naslage datiraju od pre više od milion godina. Koliko je ovo zapravo blago govori saznanje da u Evropi postoji još samo pet takvih nalazišta, dok ih u svetu ima svega tridesetak. Okamenjena šuma, jedinstven prirodni fenomen, nalazi se na lokaciji između manastira Žiče i Mataruške Banje na brdu koje se zove Lojanik. Iz okamenjenog drveta izrasla su nova stabla. Kameno drvo samo po sebi deluje fascinantno. Teško je kao granit, a pritom ima sva svojstva najobičnijeg komada drveta. Na njemu su vidljivi godovi, središte biljke, svi kanali koji su hranili stablo. Sve doslovce okovano i sačuvano u vremenu.

Manastir Žiča

U severnom podnožju Stolova,u plodnoj ravnici na samo 2 km od Mataruške Banje prema Kraljevu, nalazi se jedan od najznačajnijih manastira Srpske pravoslavne crkve - Žiča, koju je početkom XIII veka osnovao prvi srpski kralj Stefan Prvovenčani. U manastiru Žiči je već 1220. godine arhiepiskop Sava hirotonisao osmoricu episkopa, da bi 1221. godine na Saboru duhovne i svetovne vlastele krunisao svog brata Stefana za prvog srpskog kralja. " Osim Stefana, u Žiči je krunisano još šest srpskih kraljeva, a poznata je i kao "sedmovrata" jer je svaki sledeći kralj na crkvi otvarao nova vrata kako ne bi ušao istim putem kao prethodnici.

Manastir Studenica

U dolini reke Studenice, okružen borovim šumama, na 39 kilometru od Kraljeva, nalazi se jedan od najvećih i najbogatijih manastira Srpske pravoslavne crkve – manastir Studenica. Bogorodičina crkva u Studenici sagrađena je u poslednje dve decenije 12. veka.

Srednjovekovni grad Maglič

Sa suprotne strane, na zapadnim obroncima planine visoko nad obalama Ibra, na oko trideset kilometara jugozapadno od Kraljeva, stoji utvđeni grad Maglič, izuzetan primer fortifikacione arhitekture srednjovekovne Srbije. Ne zna se tačno ko I kada je podigao ovo utvrđenje, ali se pretpostavlja da je to bio kralj Uroš I sredinom XIII veka, pred najezdom Mongola sa severa (1240.godine). Ovo kulturno istorijsko dobro je manje posećeno poslednjih godina jer je most kojim se stizalo do tvrđave srušila bijica,pa se reka može preći isključivo skelom, a sa suprotne strane je Maglič mnogo udaljen od najbližih puteva pa je pešačenje do tamo I nazad u jednom danu jako teško izvodljivo.

Mnifestacije Veseli spust i Dani jorgovana

Od srednjovekovnog grada Magliča do Kraljeva, na 25 km vijugavog toka Ibra, veliki broj dobro raspoloženih spustaša učestvuje u najveselijoj povorci a ujedno i najstarijoj manifestaciji na vodama Srbije. Veseli Spust je celodnevna manifestacija, sportsko-rekreativnog, ekološkog, turističkog i kulturno-zabavnog karaktera čiji su učesnici aktivni punih 12 sati.

Kada se umorite od sportskih aktivnosti i rekreacija, bićete opijeni Danima jorgovana. Krajem aprila ili početkom maja, ova jednodnevna manifestacija se svake godine, a već više od četvrt veka, održava na više lokaliteta u Kraljevu i okolini – manastirima Žiča, Sopoćani i Gradac, te unutar zidina srednjovekovne tvrđave Maglič, sa ciljem oživljavanja o takozvanoj Dolini jorgovana u Ibarskoj klisuri gde je kralj Uroš posadio mirisne jorgovane uoči dolaska francuske princeze Jelene Anžujske na srpski dvor.

Za sve rekreativce i za pripremu brojnih drugih sportista, u Mataruškoj Banji, obezbeđeni su tereni za mali i veliki fudbal, odbojku, rukomet i košarku, kao i bazen.
Pored ovakve ponude bogatog i raznovrsnog sadržaja Mataruške Banje, neće vam biti teško da se odlučite za udah punim plućima u potrazi za predahom od svakodnevnog nemilosrdnog tempa današnjice.